Ovogodišnji 32. Grad teatar Budva se, inače, održava pod motom „Kad se pojavi Mesec…”, motivom preuzetim upravo iz ove Lorkine drame.

U „Krvavim svadbama” igraju i crnogorski i glumci SNP -a, koji su se u julu pripremali u Novom Sadu, a poslednjih dana završne probe imali u Budvi. Ulogu Majke igra Varja Đukić, poznata glumica bogate i filmske i dramske karijere, koju je ostvarila i na beogradskoj i na crnogorskoj sceni. Lik Majke je takođe jedan od arhetipova, sa kojima Lorka ulazi u kritički dijalog, a Varja Đukić dodaje da je po tome zaista jedinstvena ova drama, i da je jako zanimljivo do koje je mere on taj arhetip usložio, kako ga je kroz celu dramu vodio, od samog početka, od porodične tragedije. Usput je, napominje naša sagovornica, uspeo da stvori prilike za preispitivanje, tumačenje arhetipova, mogućnosti koje se otvaraju i koje uvek konotiraju.

Lorka je sve to uradio koristeći se poetskim sredstvima, uspevajući da uz malo reči napravi turbulenciju. To se ogleda i u sceni kada Majka neće da ubije Verenicu...

Kada Majka kaže da neće da ubije i da ne razume sebe, to znači da ona ne razume sebe, i taj svoj neubilački poriv, taj poriv, pre svega, rađanja i stvaranja, a ne uništavanja, destrukcije. Ono što je, možda, veći problem u tom karakteru jeste upravo onaj koji ipak poziva na egzekuciju, koji poziva u okviru jednog društvenog konteksta, kao po obavezi, da bi se sačuvala čast i da bi se održalo to stanje. Što se tiče Lorkine poetike, ona je apsolutno fakat, činjenica, istorija umetnosti sveta. Ta njegova poezija i traženje snage drame, dramskog jezika kroz poetski jezik je, u suštini, njegova jedinstvenost kao dramskog autora, pesnika. Ima u istoriji toliko snage u pesništvu, tako da se ne možemo ni pitati kako je uspeo, zato što je Lorka i vrhunski pesnik i dramski pisac.

Kako vidite sebe u ovoj predstavi, u konceptu reditelja Igora Vuka Torbice?

Meni je jako zanimljiv ovaj način rada, zato što mi daje mogućnost da tumačim i da budem akter u svakom smislu, i lično, i kao lik, kao majka, žena u ovoj drami, i vrlo mi je zanimljivo da mogu, u okviru tog rediteljevog koncepta, da osetim priliku, razvijam ulogu, u okviru datog dramskog predloška. Odnosno, omogućuje mi da zadržim sva ona pitanja s početka intervjua, u smislu kako se taj arhetip tumači u svim njegovim aspektima, žene, majke, one koja drži kuću koja je opustošena jednim užasom društvenog, gotovo plemenskog nameta odgovornosti za vlasništvo, za posedovanje, pripadanje krvi, naciji, porodici. To je taj imperativ koji ženu uništava, jer uništava njeno autentično biće.

Nama na ovim prostorima to je posebno blisko, čak i krvna osveta. Kada razmišljate o tome, nalazite li put kako izaći iz tog začaranog kruga?

Pa, dobro, to su možda ciklusi sveta i civilizacije, kojih se svi plašimo, jer oni govore o pitanjima do kada nešto može da se sunovrati i do kada se dešava taj proces, i kada počinje, i kada se začinje neki proces, koji na novi način formuliše. Ovo su užasno kompleksna vremena, i u smislu tumačenja kroz pojmove s kojima raspolažemo, koji su ograničeni. Jer, jako mali broj ljudi se ozbiljno bavi takvim analizama, tako da, kada mi počinjemo da tumačimo takve situacije, postavljamo sebi velika pitanja, tražimo razrešenja takvih problema, a onda opet baratamo jednim malim, ličnim fundusom i znanja i problema. Meni se čini da postoji jedino mogućnost da se o tome zaista uvek razmišlja i da se nude dijagnoze onoga što se dešava, a da na jednom kvantitetu ljudi koji, naravno, iz toga mogu da pokupe dovoljno snage i inicijative, nešto može da se promeni u perspektivi.

Inače, ovo je era zaista potpunog segmentiranja, istovremeno u globalnom smislu. U suštini, dolazi do toga da se možemo svesti na pojedince, koji se uvek osećaju dezintegrisano u raznim zajednicama, često i u porodičnim zajedicama, o čemu i ova predstava govori. U stvari, ona opet tako fantastično fokusira jednu ženu, koja je, na neki način, meta celog tog drušvenog surovog konteksta, koji ima svoje zakone i obaveze, i koji ne dopušta bilo kakvu vrstu ekscesa.

N. Pejčić

Izvor: dnevnik.rs